У првом делу сам писао о механизму како се човек навлачи на порнографску зависност. У овом тексту ћу навести сав онај „арсенал“ који можемо да користимо у борби са узроком за наше гледање порнографије. Јер људи гледају порно филмове не ради „уметничког дојма“ већ да би мастурбирали.
Као што знамо, ми се састојимо из духа, душе и тела.
Хајдемо прво да видимо како да помогнемо нашем телу. Пре свега треба да поведемо рачуна о количини хране и пића које уносимо, да се не преједамо. Свети Јован Лествичник пише: „Преједање је мајка блуда“. Није идеја да се бацимо на строго гладовање, да једемо само хлеб и воду, већ да будемо умерени у храни. И да се трудимо да избегавамо слаткише, посебно пред ноћни сан.
Када се пробудимо ујутру, не треба да се излежавамо много већ да устанемо одмах из кревета. Да не будемо у ситуацији да нас понесу неке фантазије које нам могу доћи на ум. Мушкарци и жене који су се изборили са овом зависношћу, помињу да им је било од велике помоћи да воде рачуна о томе где им се руке налазе док леже у кревету, то јест, да их не држимо испод пиџаме у којој спавамо. Да водимо рачуна да не спавамо само у вешу, јер је идеја да ако нас и понесе нека фантазија, буде што више физичких препрека, да максимално себи закомпликујемо и отежамо када нас понесе… Један довољно решени момак који је јако дуго покушавао да се ослободи, узео је своје старе фармерке, направио од њих удобне бермуде, тако да га не стежу нити притискају, провукао каиш, затегао га и у таквим „бермудама“ спавао уместо пиџаме.
Даље, немој себе претерано да загледаш када си наг/а испред огледала, избегавај да предуго будеш у купатилу и туш кабини. Немој да се тушираш врућом водом, пробај да вода буде млака или хладнија.
Ако ниси физички активан/а, почни да тренираш нешто. Ако ниси финансијски у могућности да плаћаш чланарину у неком клубу или теретани, вежбај код куће – склекови, трбушњаци, чучњеви, искораци, згибови, леђњаци, иди на трчање… Врло озбиљан тренинг можеш да одрадиш и самостално. И немој себе да штедиш, потребно је да се умориш. Ако живиш на високим спратовима, крени степеницама. Ако ти је здравље нарушено и не можеш да вежбаш, крени редовно у дугачке шетње. Смисли сам/а како ћеш бити физички активан/а.
Дошли смо до помоћи нашој души. Неопходно је пре свега да удаљиш од себе све оно што те може повући да опет почнеш са мастурбацијом. Не сме да ти буде близу никакав порнографски материјал када се осећаш узнемирено, тужно, када ти је досадно, када си љут/а, разочаран/а, када осећаш неку кривицу – једном речју када те преплаве нека непријатна осећања. Баци све порно часописе које имаш у смеће (претходно их поцепај), избриши са компјутера све порно-филмове, слике. Напусти све порнографске форуме, изађи из свих група где се дели порнографија. У Светом Писму су написане следеће речи: „Хоће ли ко узети огња у њедра а хаљине да му се не упале? Хоће ли ко ходити по живом угљевљу а ногу да не ожеже?“ (Приче 6:27-28). Ако ми сами себе излажемо порнографији, не можемо да се чудимо ако видимо да нас зависност контролише… Овде је неопходно да покажеш максималну одлучност.
Избриши на својим интернет претраживачима историју са тим сајтовима, инсталирај себи додатке који блокирају такве сајтове.
За Mozilla Firefox:
https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/simple-porn-blocker/
За Google Chrome:
Ево детаљног објашњења како блокирати порнографију на Google Chrome:
https://www.airdroid.com/blocker/block-porn-on-chrome/
Ово је први корак. Даље следи самостални рад на себи, да схватимо зашто осећамо толику привлачност ка гледању порнографије и мастурбацији која следи? Какву потребу испуњаваш са порнографијом и мастурбацијом? Шта стоји иза гледања порно-филмова, како се осећаш у тренутку када добијеш жељу за тим? Да ли си усамљен/а, да ли ти је тешко у реалном свету па ти ово представља својеврсни бег од суморне и неизвесне свакодневице? Да ли те притиска туга или неко друго непријатно осећање? Да ли си љут/а или осећаш неку кривицу? Да ли ти је потребно да се осетиш да си жив/а?
Веома је важно да покушаш да схватиш шта је узрок, јер ако то не схватиш сви твоји напори могу да се држе само на снази твоје воље. То може да траје само одређено време. Онда ће се догодити нешто непријатно, неки конфликт, свађа, нешто на послу или у школи и поново ћеш се окренути гледању порнографије као „једином што те радује“ у твом животу…
Зато ти од свег срца препоручујем да кренеш са писањем дневника. Али не у смислу „данас сам био/ла на послу (школи), урадио/ла сам то и то, јео/ла сам то и то…“ Потребно ти је да водиш дневник осећања, да пишеш у њему како се осећаш, шта је изазвало та осећања, да научиш да будеш ту са конкретним осећањем, да га признаш себи, да не бежиш од њега или покушаваш да га потиснеш, народски „да га гурнеш под тепих“. Дневник може да ти помогне да ухватиш који су ти „окидачи“, шта је то што те подстакне да се окренеш мастурбацији?
А шта да радиш са собом када си све ово избацио/ла, удаљио/ла, чиме онда да се бавиш у слободно време? Осим физичке активности, неког тренинга, крени да се активираш и интелектуално: учи неки страни језик (ако не у школи језика, онда учи сам преко мобилних апликација, рецимо одлична је Memrise), полажи испите ако су ти преостали на факултету, читај занимљиве књиге из историје или класике наше књижевности, иди у шетњу са другом или другарицом који те разумеју, супружником, чланом породице или просто иди сам/а у шетњу, слушај неки добар подкаст.
Спреми своју собу, погледај неки од познатих филмова са добром и јаком поруком (избегавај трилере, акције, комедије у којима има доста еротских сцена, итд. нема потребе да себе излажеш ономе на шта си посебно рањив/а). Чак и ако си већ погледао/ла неке од филмова на списку испод, можеш да их погледаш поново. Ово је само мој предлог, ти можеш да гледаш оно што се теби допада.
Рецимо:
- The Shawshank Redemption (1994)
- Life Is Beautiful (1997)
- The Pursuit of Happyness (2006)
- Forrest Gump (1994)
- The Green Mile (1999)
- Lorenzo’s Oil (1992)
- Spy game (2001)
- Hacksaw Ridge (2016)
- The Boy Who Harnessed the Wind (2019)
- Bridge of Spies (2015)
- The Insider (1999)
- 12 Years a Slave (2013)
- Unbroken (2014), итд.
Суштина је да се трудиш не оставиш себи „празан простор“, да у сваком тренутку постоји опција чиме можеш да се занимаш.
Што се тиче духа. Прво и основно, поверуј и знај да у овој борби без помоћи Божије немаш никакве шансе. И да колико год да те је можда срамота да се обратиш Богу због овога, слободно почни да Му се молиш за помоћ. Кажи Му како се осећаш, кажи да си немоћан, да ти је потребна помоћ.
Велика помоћ у свему овоме је молитва Богу. Ако већ немаш навику да се молиш Богу ујутро и увече, почни са малим, али сталним молитвеним правилом. Процени сам/а из колико би се молитви састојало ово правило, најважније је да буде према твојим снагама и да га не пропушташ. Моли се и својим речима, моли Господа Исуса као што би молио свог најбољег и највернијег пријатеља, кажи Му све што те тишти и притиска. Почни да читаш (ако већ не радиш то) Нови Завет – посебно четири Јеванђеља на самом почетку, по једну главу Јеванђеља сваки дан. Чак и ако ти се догоди да опет склизнеш и мастурбираш тог дана, ти настави да читаш Јеванђеље и моли се Богу за помоћ.
Још нешто – неопходно ти је да се исповедаш и причешћујеш. Ако се ниси никада раније ниси исповедао, може да делује страшно и непријатно, али није. Свети Игњатије објашњава зашто је исповест од највеће важности: „Исповедањем грехова раскида се пријатељство са гресима. Ако си стекао навику на грехе, онда их чешће исповедај – и брзо ћеш се ослободити робовања греху, лако и радосно следићеш Господа Исуса Христа. Кад неко стално издаје своје пријатеље они постају његови непријатељи и удаљавају се од њега као од издајника који заиста жели да их уништи; кад неко исповеда своје грехе, они одступају од њега, јер греси почивају и јачају на гордости пале природе, а не трпе разобличавање и срамоту.“ Можеш да одеш у свој храм и договориш се са свештеником када би могао/ла да се исповедиш. Питај (ако имаш некога), ко би од свештеника био добар за исповест, ко би могао/ла лепо да те посаветује. Ако се никада раније ниси исповедао/ла, погледај видео испод:
Врло добро знаш и сам/а колико навика да мастурбираш може да буде јака и упорна. Немој да се чудиш ако ти се деси да се поново вратиш томе. И шта онда? Шта треба да радиш – да одустанеш од свега, јер си пробао/ла да се бориш и није ти успело у том тренутку? Никако. Треба поново да кренеш да се трудиш, све док не победиш. Дакле, нема очајавања, нема предаје. Ако паднеш, поново устани. Бог те чека да ти помогне. Просто унапред знај да ће бити кризе, да ће бити малодушности, сумње у то што покушаваш, да ћеш се питати да ли уопште и треба да се трудиш- јер „велики део твог друштва и даље то ради и шта им фали“?
Немој себе да мрзиш због тога што си се „оклизнуо/ла“, чак и ако издржиш само неколико дана без мастурбације. То је огромно у односу на раније када ниси могао/ла ни један дан без тога. Сваки пут када успеш да избориш и најмању победу, то је знак да ова зависност (или запуштена страст) слаби. Значи да ти побеђујеш. Иако иде спорије него што би ти желео/ла, не заборави да напредујеш. И свест о овоме треба да ти даје „ветар у леђа“.
Сваки свој напредак, сваки мали јубилеј (недељу дана, две недеље, месец дана, итд.) запиши у дневник, уради нешто лепо за себе, награди себе нечим. Неком и најмањом ситницом. Подели са Богом твој напредак и захвали Му се за помоћ.
Немој да бринеш и оптерећујеш себе да ли ћеш имати снаге да издржиш до краја, да ли ћеш успети да победиш ову зависност. Размишљај дан по дан.
Ми као људска бића не можемо да поднесемо осећање празнине у нама. Како ову жалосну и штетну навику будеш све више контролисао уз Божију помоћ, осетићеш прави спокој, унутрашњу испуњеност и задовољство од душевног мира. Е, то не може да се пореди ни са чим.
Ако изабереш да ти Бог буде помоћник, сигурно побеђујеш. Само се држи Њега.
„Погледајте на старе нараштаје и видите: Ко се повери Господу и постиде се? Или ко истраја у страху Његовом и би остављен? Или ко Га призва, и презре Га? Предајмо се у руке Господње, а не у руке човечије; јер колико је величанство Његово, толика је и милост Његова.“ (Сирах 2:10,18)
КОМЕНТАРИ